Priče, slike, sećanja
Sećanja na početke jedinstvene organizacije pletilja iz Sirogojna danas čuva muzej pletilja otvoren 2008. godine. U ovom prostoru je kroz autentične snimke modnih revija, modne fotogarfije iz 70tih i 80tih godine, novinske članke i pisma predstavljena jedinstvena priča o odeći kojoj su se divile Nensi Regan, Raisa Gorbačov, Liv Ulman, islandska predsednica i britanska kraljica.
Brojne nagrade koje su modna kreatorka Dobrila Vasiljević Smiljanić i pletilje iz Sirogojna dobile za svoje stvaralaštvo pored modnih priznanja sadrže i priznanja za doprinos privrednom i kulturnom razvoju zlatiborskog regiona. U najznačajnije modne nagrade spada Zlatni paun iz 1972. godine, kao i dve Zlatne košute beogradskog sajma mode iz 1983. i 1984. godine. Ipak najveće priznanje predstavlja nesumnjivo AMMA nagrada koju je 1977. godine udruženje italijanskih dizajnera dodelilo Dobrili za doprinos evropskoj modi.
Vuna sa Islanda
Kroz kontakte sa počasnim konzulom Jugoslavije na Islandu, Milutinom Kojićem, krajem 60-tih godina započet je uvoz prediva sa ovog vulkanskog ostrva. Proces proizvodnje prediva na Islandu u potpunosti je standardizovan, od gajenja ovaca preko prerade i bojenja vune, što je omogućilo Sirogojno džemperima da zadovolje veoma stroge zahteve inostranih tržišta koja su postepeno osvajana.
Emancipacija pletilja
Organizovana proizvodnja pletene odeće u domaćoj radinosti označila je prekretnicu u životu zlatiborskih žena i promenu njihove tradicionalne uloge ograničene na brigu o domaćinstvu i deci. Veština pletenja omogućila im je da prvi put samostalno zarađuju novac bez zapostavljanja obaveza u domaćinstvu. Prateći uspon i razvoj proizvodnje ručne trikotaže u Sirogojnu su počele da se organizuju modne revije, koncerti, izložbe, književne večeri, kojima su pletilje prisustvovale rame uz rame sa kreatorkom Dobrilom Smiljanić.
Razvoj samog proizvoda pratio je kontinuirani rad na edukaciji pletilja i poboljšanju uslova života u lokalnoj sredini. Organizovane su posete Beogradu i drugim krajevima Jugoslavije, gde su pletilje učestvovale u promociji kolekcija i izlazile na pistu da se poklone publici. U Sirogojnu su dočekivale posetioce, državnike, glumce, pisce, modne fotografe, slikare
Privreda, kultura, turizam
Organizacija pletilja predstavljala je osnov za razvoj Sirogojna i čitavog zlatiborskog regiona. Danas je Sirogojno jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Srbiji. Muzej narodnog graditeljstva Staro selo, koji je i dalje jedini muzej na otvorenom u Srbiji takođe je osnovan je u okviru organizacije pletilja. a 1992. godine postao nezavisna kulturna institucija pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture. Sa ciljem da se zaštiti materijalno i nematerijalno kulturno nasleđe zlatiborskog kraja 1980. godine započet je proces prenošenja, postavljanja i rekonstruisanja zlatiborskih brvnara prema projektu arhitekte Ranka Findrika i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Muzej je bio deo organizacije domaće radinosti iz Sirogojna sve do 1992. godine, kada je postao samostalna institucija pod imenom Muzej na otvorenom ‘’Staro selo’’. Danas je ovaj muzej jedna od znamenitosti zlatiborskog kraja i jedini muzej na otvorenom u Srbiji.
Učite od najboljih
U prostoru Muzeja pletilja organizuju se radionice sa pletiljama, namenjene deci i odraslima, posle kojih vam, pored veštine pletenja, ostaje i suvenir koji ste sami napravili. Osim toga, moguće je organizovanje modnih revija aktuelnih modela i degustacija lokalnih proizvoda.
Muzej je otvoren za individualne i grupne posete, pri čemu se prethodno navedeni programi planiraju i realizuju uz prethodnu najavu.
